Pešačenje stazom Laugavegurinn na Islandiji – praktični saveti
Pešačenje stazom Laugavegurinn na Islandiji jedno je od onih iskustava koja možeš ili pamtiti do kraja života, ili… pokušati zaboraviti, ako se ne pripremiš kako treba. Da, vreme može da te iznenadi kišom, snegom i vetrom – sve u jednom danu. Zato, pre nego što spakuješ ranac i počneš da sanjariš o tim slikovitim islandskim pejzažima, dozvoli mi da ti objasnim kako se najbolje pripremiti za ovu avanturu. Veruj mi, posle godina pešačenja po Aziji i vođenja timova u hotelima, znam ponešto o organizaciji i planiranju – a Islandija ne prašta greške!
Odgovarajuća odeća – neophodna zaštita od vode i vetra
Ako misliš da je Islandija mesto gde će ti lagana jakna biti dovoljna, čestitam ti na optimizmu. Na stazi Laugavegurinn moraš biti spreman na pravi spektakl islandskog vremena. Čuo si za četiri godišnja doba u jednom danu? Na Islandiji je to normalno. Zato je ključno da investiraš u vodootpornu i vetrootpornu odeću. Jakna i pantalone koje će izdržati svaku kišu i oluju su tvoji najbolji prijatelji. A što se tiče temperature? Čak i leti može pasti ispod 10°C – a uz jak vetar, osećaj hladnoće je još intenzivniji. Provereno na sopstvenoj koži – doslovno.
Takođe, preporučujem ti da poneseš nešto toplije ispod – vuneno donje rublje, flis, i naravno, planinarske cipele sa visokim gornjištem. To nije samo pitanje komfora, već i sigurnosti – veruj mi, ne želiš da uganješ zglob na klizavom kamenju. A ako misliš da su rukavice i kapa rezervisane za zimske mesece – pa, Islandija će te opet iznenaditi.
Planiranje pešačenja – možeš li završiti za 2,5 dana?
Želeo bih da te pitam: koliko voliš izazove? Jer staza Laugavegurinn ima tu karakteristiku da možeš je preći za 2,5 dana… ili više. To zavisi od tvoje fizičke kondicije. Staza je duga 55 km, pa ako svakodnevno trčiš maratone, verovatno ćeš to završiti bez problema. Ali ako više voliš opuštenije tempo, razmisli o tome da podeliš trasu na više etapa. Uostalom, zašto bi se žurio? Pogledi na ovoj stazi su tako spektakularni da se zaista vredi zaustaviti na trenutak, napraviti fotografiju (ili sto) i jednostavno upiti taj pejzaž. Posle godina putovanja naučio sam da se vredi usporiti i uživati u trenutku – Islandija je idealno mesto da to testiraš.
Smeštaj na trasi – planinske kolibe ili kampovanje?
A sada odluka koja može uticati na tvoj udoban san: koliba ili šator? Lično, posle godina avantura na pešačenjima, često sam birao lagani šator, koji može stati u ranac, a istovremeno izdržava islandske vetrove. Ali nema se šta kriti – noć u kolibi ima svoje prednosti, pogotovo kada vreme napolju podseća na scenu iz „Igre prestola“. Samo zapamti, kolibe na Islandiji brzo se popune, pa su rezervacije apsolutno neophodne. Ne računaj na luksuz – to je više spavanje na drvenom krevetu nego u hotelskom apartmanu, ali uz toplinu i krov nad glavom.
S druge strane, ako više voliš kampovanje (ko ne bi želeo da se suoči s prirodom u punom sjaju?), moraš se pobrinuti za odgovarajuću opremu. Šator otporan na vetrove, vreća za spavanje prilagođena niskim temperaturama (da, čak i leti!) i lagani dušek su apsolutni minimum. Surovost islandske prirode iznenadila je mnoge – ja sam preživeo svoje, ali pouka je jedna: neće biti lako, ali pogledi su vredni toga!
Kako se pripremiti za prelazak reke?
Prelazak reke – ah, to je nešto o čemu moraš razmišljati. Islandija nije mesto gde lagano šetaš po savršenim stazama. Ovde ponekad moraš preći preko ledene reke, a mosta nema u blizini. Zato je korisno imati planinarske štapove – više puta će te spasiti od upadanja do gležnjeva u ledenu vodu. I obavezno ponesi obuću za vodu – ne želiš rizikovati da te nešto ubode na kamenitom dnu. Posle mog iskustva s prelascima ovakvih prepreka, mogu slobodno reći: budi spreman na hladnoću. To neće biti najprijatnije iskustvo, ali osećaj zadovoljstva kad pređeš? Neprocenjivo!
Zaključak – priprema je ključ uspešnog pešačenja
Za kraj – ne zaboravi da je Laugavegurinn mesto za one koji cene lepotu prirode, ali su istovremeno spremni na borbu sa njenim hirovima. Islandija je zemlja kontrasta – od mirnih, slikovitih dolina do ledenih reka i surovih planinskih prevoja. Ali, ako imaš odgovarajuću odeću, opremu i spreman si na to da će ponekad biti teško, ovo pešačenje može postati jedno od tvojih najlepših uspomena. Možda se čak i vratiš po još? Ja se redovno vraćam – to postaje zavisnost!
Planiranje obroka na stazi Laugavegurinn
OK, zamisli – usred si islandskih prostranstava, nema prodavnica, nema restorana. Pomisliš: „Možda brzinski hot-dog?“ Ništa od toga! Na stazi Laugavegurinn nećeš naći ni kiosk sa sladoledom. Zato je tako važno da planiraš obroke unapred. Iz mog iskustva, najbolje funkcionišu liofilizovana hrana (ne brini, ne moraš znati kako se izgovara), instant supe, energetske pločice, orašasti plodovi i sušeno voće. Laki su, a istovremeno obezbeđuju puno kalorija. Zapamti, svaki korak na ovoj stazi je izazov – organizmu je potrebno gorivo, i to ne bilo kakvo! Budimo iskreni, pešačenje nije šetnja u parku. Kalorije su ti najbolji prijatelji, a energetske pločice – nova ljubav.
Pakovanje opreme i odeće za promenljive vremenske uslove
Islandijsko vreme… to je tema za poseban katastrofični film. Sunce sija, zatim kiša, a iza ugla te čeka sneg – i sve to u jednom danu! Jednom sam imao slučaj da sam hodao po suncu, a sat vremena kasnije borio se s ledenim vetrom. Pa, šta spakovati? Pre svega: vodootporna jakna je tvoj novi najbolji prijatelj. Prozračne osnovne slojeve? Da, molim. A vodootporne planinarske cipele su nešto bez čega ne izlazim iz šatora. Uz to kapa i rukavice, jer na višim delovima staze temperatura može pasti brže nego tvoje nade u sunčan dan. I ozbiljno, lagani šator? To je investicija vredna zlata. Zaštitiće te od islandske bure i kiše, a to, veruj mi, ponekad bude ključno, kada ti je već dosta mokrenja.
Rezervacija smeštaja na stazi
To što postoje kolibe na stazi Laugavegurinn ne znači da ćeš tamo naći mesto bez rezervacije. Tu počinje prava zabava – rezervacije. Ako ne želiš završiti kampujući pod zvezdama, bolje planiraj unapred. Da, i ja sam mislio da se na Islandiji uvek može naći slobodna ležaljka. Greška. Tokom letnje sezone, sve kolibe su prepune. A čak i ako uspeš da uhvatiš mesto, ne očekuj luksuz. Bez Wi-Fi-a, bez restorana. Zato je šator plan B – ali takav koji nikako ne želiš odbaciti. Jer bolje je spavati u šatoru nego ostati bez krova nad glavom, naročito po islandskom vremenu.
Priprema za nedostatak signala
Jedan od mojih omiljenih trenutaka na stazi Laugavegurinn je onaj kad shvatiš da… nemaš signal. Da, u svetu prepunom pametnih telefona, GPS-a i aplikacija za vreme, odjednom ostaješ bez ičega. Zvuči zastrašujuće? Možda malo, ali to je odlična prilika da se vratiš osnovama. Papirne mape? Naravno. GPS? Neophodno. Ali šta ako želiš biti siguran da ćeš u slučaju krize doći do pomoći? Satelitski uređaj ili PLB predajnik su tvoje osiguranje. Veruj mi, imao sam već situacije gde je nedostatak signala značio probleme, pa sada uvek imam plan za hitne slučajeve – pogotovo jer islandsko vreme može da se menja brže nego internet memovi.
Važnost laganog i ergonomskog ranca
Zamisli – ti, staza, ranac. Ali taj ranac je kao tvoja životna sidro. Loš odabir ranca? Katastrofa. Zato uvek biram nešto lagano, ali prostrano – 50 do 70 litara je idealna veličina. Ali hej, ne zaboravi na ventilacioni sistem, jer bez toga ćeš se osećati kao pečeni krompir posle nekoliko kilometara. Dobro podstavljeni remeni za ramena i kukove su nešto što ćeš ceniti već posle prvog sata hoda. Sećam se kako sam jednom spakovao sve što sam imao – i onda sanjao da to bacim usput. Dakle, savet za kraj: pakuj se pametno. Svaki dodatni kilogram čini da šetnja postane kao vožnja na rolerkosteru, samo bez zabavnog dela.
Upravljanje vodom na trasi
Islandija = voda. Ali! Na Laugavegurinn nemaš uvek pristup izvorima vode. Prvo, ne možeš ih naći na svakom koraku, drugo – nije svaka voda koju vidiš spremna za piće. Zato uvek savetujem da sa sobom imaš zalihu vode i… filter. Jer taj filter je pravi heroj kada se nađeš u hitnoj situaciji. Lično uvek nosim rezervoar velike zapremine, jer nema ništa gore od žeđi usred ničega. I na kraju – dehidratacija je tvoj najveći neprijatelj. Sećam se, tokom jednog od svojih pešačenja, osetio sam se kao suva grana jer nisam na vreme dopunio vodu. To je bila lekcija koju neću zaboraviti. Sada uvek planiram tačke za punjenje vode unapred, a i ti bi trebao.
